Na Santorini smo stigli iz Herakliona na Kritu brzim trajektom. Voznja traje oko 2 sata. Trajekt izgleda fenomenalno. Dole su automobili i odeljci u kojima se moze smestiti kofer a gore je putnicka kabina. Unutrasnjost izgleda kao u avionu sa dva pa cetiri reda sedista sa leve i desne strane. Sedista su rezervisna, na karti imate red i broj sedista. Pored dela za sedenje, trajekt ima i deo za infomacije kao i mali kafe u kome se moze kupiti hranu, grickalice i pice. Posto smo se ukrcali na jutarnji trajekt koji je krenuo iz luke u 7:30 ujutru, prvo sto kupili u kafeu bila je kafa koja kosta oko 4 evra.

Nakon 2 sata stigli smo na Santorini, na juzni deo ostrva. Ovde smo se ukrcali u autobuse koji ce nas odvesti prvo u Iu (Oia), a zatim u Firu (Fira). Voznja autobusom traje oko pola jer se Ia nalazi na samom vrhu ostrva. Ostrvo je vulkansko pa se putem vidi crna zemlja i vinova loza koje ne dostize vise od 30cm. Santorini je poznat po dezertnom vinu koje se pravi od belog grozdja i stavlja u hrastovu burad oko 2 godine pa zbog toga dobija crvenu boju (iako je od belog grozdja). Flasa ovog vina osta 45 evra a vino se zove Vinsanto. U setnji kroz Oia-u, naišla sam na prodavnicu vina i odlucila da kupim suvo, belo vino umesto ovog dezertnog misleci da ce mi vise koristiti jer mogu da ga popijem sa komsijama na terasi kada vikendom veceramo zajedno. Prodavac je rekao da je to njihov best seller. Vino sam platila 37 evra. Vino se zove Gavala, Santorini Natural Ferment 2022.

Uz put se mogu videti poznate vetrenjace sa Santorinija koje su bele boje, okruglog izgleda i sada su preuredjene u restorane. Vetrenjace poticu is 17 veka. Ia je sva bele boje, sve kuce su ofarbane u belo a poneke imaju plave krovove. Pravoslavne crkve imaju plave krovove i ima ih oko sedamdesetak. Poznate  su dve pravoslaven crkve Crkva Svetog Anastasi-ja i Svetog Spiridon-a. Najpoznatija crkva bez plavog krova je Crkva Svetog Djordja.

Ostale zgrade su bele boje sa skupocenim hotelima i sobama sa malim bazenima ispred, koji izgledaju kao kade za kupanje i kostaju oko 1000 evra za noc. Ulice u Oia-i su uzane, prepune galerija i prodavnica suvenira i vreme koje smo proveli ove, bilo je kratko da se obidje sve. Ia je turisticko mesto i zivi samo u sezoni.

Ukrcavamo se ponovo u autobus i put nas vodi u Firu, glavni grad Santorinija. Fira je nesto veca od Oia-e, takodje sa belim zgradama. U Firi se nalazi i najveca pravoslavna crkva koja se zove Metropoliten crkva i jako je lepa. U Grckim crkvama imate svece na raspolaganju a na vama je da odlucite koliko cete novca ostaviti za svece. Fira nije toliko lepa kao Oia-a a isto je tako prepuna prodavnicama suvenira I brze hrane. U Firi smo rucali u jednom Grckom restoranu El Greko, przeni patlidzan i papriku sa sirom. Jednostavno i lako jelo taman da nam upotpuni dan.

Sat i po vremena u Firi brzo je proslo i mi smo se opet nasle na super modernom trajektu na putu za Heraklion.